Korporatizam 1. dio (Jeffrey Grupp) – Na Rubu Znanosti (2011) Ep 14

4 Comments

1. Strasan uvod Kresin!

   Reply

2. Svaka čast gospodinu na hrabrosti. I pameti, ja ,kao lekar,sam se u Srbiji suocavala sa pacijentima lecenim u USA.,to je sramota,kvalitet lečenja je mizeran,veliko neznanje,džaba im Harvard i ostali elitni Univerziteti .Veliko hvala Kresi na ovim ,kao i svim drugim emisijama…samo nastavi,da ovaj svet ne živi u neznanju..

   Reply

3. Kreso 👍👍👍👍👍👍👍👍

   Reply

4. Slepa Vera

   Kakvu bi slobodu imao da traži ljubav neko ko je zao, od nekoga ko je dobar?
   
   Pokajanje nije kajanje, već delo kojim čovek donosi odluku da više neće činiti zlo i da će se na sve načine truditi da se popravi, jer nije lako prestati činiti zlo. Đavo nas uvek prevari i navede da ga ponovo učinimo, ali nam se trud da budemo dobri kod Boga već računa da smo na stazi dobra.
   
   Samo ime pokajanje kaže da je to nešto što dolazi Po kajanju. Čovek se kaje za zlo koje je učinio i počinje da radi nešto suprotno od toga, nešto dobro, Pokajanje je čin kojim se čovek okreće od zla ka dobru
   
   I budući da u svom srcu čovek zna koliko je iskren u tome, utoliko ima slobodu da primi Božiju ljubav i oproštenje.

   Druga je stvar što ljubav ne može da primi onaj ko ne može da je da.
   
   Kroz pokajanje čineći dobra dela mi se učimo da dajemo ljubav stvarajući tako uslove da i primimo Božiju ljubav.
   
   Kada čovek čini dobro, njegov um počinje da misli o dobru i kako da ga učini jer vidi da zbog đavoljih nagovaranja to nije uvek lako izvesti.

   U tom dovijanju kako da i pored borbe u svojim mislima ipak uspe da učini dobro dolazi i do promene uma, dolazi do preobražaja čoveka i on počinje da oseća Božiju ljubav.
   
   Kroz Preobražaj čovek dobija Obraz Božiji, a sa njim i slobodu da traži od Boga u svojim molitvama šta mu treba.

   Zakon atrakcije(privlačenja) govori da se slično sa sličnim privlači,tako da molitve onih koji nemaju Obraz Božji, nisu slični Bogu, ne dolaze pred Boga i on na njih ne obraća pažnju. Božja pažnja nam je potrebna jer kroz nju dobijamo pomilovanje i Božju Ljubav.
   
   Jer i mi sami najviše ljubavi dajemo baš kroz pažnju koju posvećujemo drugima.

   Zakon koji je Bog otac ustrojio i kojeg se Sv. Duh striktno pridržava govori da mi svojim gresima navlačimo na sebe sud koji se nepovoljno odražava na našu sudbinu kroz razne nevolje i bolesti.
   
   Izuzeti od ovog suda mogu biti samo oni koji su pomilovani od vrhovnog sudije.

   Zato nam je potrebna Njegova pažnja, da bi smo bili pomilovani i da nas ne stigne zlo koje smo zaslužili.
   
   A da bi na naše molitve Bog obratio pažnju moramo biti slični njemu, imati njegov obraz(inače naše molitve dočekuje đavo i trlja ruke),dakle neophodan je preobražaj.
   
   A preobražaja nema bez pokajanja.

   Veru bez pokajanja zovu Slepa Vera.
   
   Zato što bez pokajanja neće doći do promene uma i načina na koji razmišljamo,jer samo kroz promenu načina mišljenja mi možemo spoznati Božansku ljubav i shvatiti je.

   Samo tako možemo VIDETI kakav je Bog u svojoj dobroti.
   
   Kroz pokajanje mi spoznajemo Boga, vidimo ga svojim duhovnim očima i naša vera više nije slepa.
   
   Jer kaže se negde u Sv. Pismu: Demoni veruju i strepe.
   
   Demoni veruju u Boga ali ne mogu ga spoznati jer je njihova vera slepa.

   I ovde dolazimo do toga otkud toliko različitih tumačenja Biblije: Ljudi pokušavaju intelektualno da razumeju šta to Biblija govori, da razmišljajući shvate.
   
   A budući da nisu spremni da čine dobra dela to ostaju slepi za pravu poruku koja je u njoj vešto skrivena.
   
   Oni izgrade neku svoju filozofiju i o njoj govore;

   I budući da su to inteligentna bića njihove priče su fantastično dobro osmišljene i zavode mnoge vernike.
   
   Vernike koji takođe nisu spremni da čine dobro i ljubav prema bližnjima.

   I tako svi ostaju u svojoj slepoj veri ubeđeni da su našli istinu. Većina ljudi i ne čita Bibliju već slepo veruje svojim autoritetima, nekim svecima koje je imenovala njihova crkva.
   
   Oni se pridržavaju ili ne pridržavaju pravila te crkve i raznim ritualima, i tako ostaju slepi u veri.

   A potrebno je čitati Pismo i činiti ono šta je Gospod govorio da se čini; i tek onda se može dođi do pravog razumevanja koje nije odraz slepila nego iskrene vere.
   
   Ista stvar se događa i u nauci; ljudi slepo veruju onome šta su u školi naučili, bazirano na radovima velikih imena nauke poput Ajnšatajna, a to ljudskoj misli pravi granicu preko koje u svojoj misli ne mogu preći.

   A malo je ljudi poput Đordana Bruna koji ne priohvataju autoritet zvanične nauke, koji nisu idolopoklonici, i svojim umom mogu da se vinu u visine.

   U nauci smo izgradili sistem idola, svetaca nauke i to znanje nas drži u tami zasnovanoj na našoj slepoj veri.

   Slepa vera je odlika lakovernih ljudi i nema nikakve veze sa verom iskrenih Hrišćana koji sve proveravaju gledajući kakvu to korist donosi njihovom životu

   Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um
   
   Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um
   
   A takođe na Youtube kanalu "Svitanje” ima puno video klipova koji obrađuju ove teme.
   
   Hvala

   Reply